twitter
rss

Ускоро ће Васкрс, а ми смо припремили радионицу за наше баке и деке.



video

video

video



Рецитације, музика и представе зе 8. март. Ово су неке које бих издвојила. 

Мама

Чије те руке најбоље греју,
чије се усне најлепше смеју?
Чије те сузе највише боле,
чије те очи највише воле?
Ко те лечи кад боли те глава,
ставља у кревет кад ти се спава,
чарапе крпи и ручак спрема,
чаролију прави и кад је нема.

Увек је ту када ти треба
хвали и мази, диже до неба,
светло пали када је тама,
та је особа, наравно мама.

Мама је сунце које те греје,
њено се лице љубављу смеје,
њена је рука водиља теби,
мама је једна, мењао је не би.


Моја мама

Од свих добрих мама које постоје
верујем да нема боље до моје.
Свиђа ми се како се осмехује
када ме на вратима дочекује,
када ми с прозора на поздрав маше,
скупа кад певамо песмице наше.
Она увек седи на кревету мом
док ноћу блеште муње и пуца гром.
Волим када ме љуби и милује,
а у болести предано негује.
Све што за мене чини-добро је, знам,
зато јој љубав љубављу узвраћам.
Изнова ме задивљује спознаја
да смо се сретно нашле мама и ја.

Како се може штедети мама


Кад играш се, играш,
па сам играчке спремиш,
ти своју маму, заправо, штедиш.

Кад се сам почешљаш,
сам умијеш лице,
ти штедиш мамине јутарње живце.

И кад за школу
сам спремаш ствари,
ти своју маму штедиш уствари.

Кад ципеле и хлаче
чуваш од блата,
ти мами уштедиш два добра сата.

Кад књиге и торбу
држиш у реду,
ти мами уштедиш плаћу једну.

Једино за маму
љубав не штеди,
јер љубав давати
једино вриједи.





Најљепша мама на свијету



У задаћама
су мајке
као из бајке:
благе и миле
попут свиле,
њежне и фине
као балерине.
Загрле тату,
Смијеше се брату,
Немају жуте минуте
И никад се не љуте.

Но моја мама
Није фина дама.
Не иде на скијање
Јер штеди за гријање
И јури на све стране
Да нам уљепша дане.
Гласно се смије
И ништа јој тешко није
(једино је јадна
Кад је субота радна)
Не занима ју мода,
Мало неспретно хода
И требала би на дијету-
Али мени је ипак
Најљепша мама на свијету.


Хвала вам маме
ДЈЕВОЈЧИЦА: Вама које сте нам даровале живот.
 ДЈЕЧАК:  Које сте нам своју срећу дале,
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  Које сте нам испричале многу причу,
 ДЈЕЧАК: Које сте с нама и плакати знале...
 СВИ:  Хтјели бисмо данас сви ми дјеца велика и мала,уз букет прољетног цвијећа,рећи вам од
          срца -  ХВАЛА
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  Ал  празне су,слабе и најљепше ријечи ко жедној земљи капљица кише.
 ДЈЕЧАК: За вашу љубав укоре и шибе ми смо вам дужни далеко више.
 СВИ:  Ал што да вам дамо за многе сребрене нити у коси,за јецаје тихе из бесаних ноћи,за
          сузе скрите у прољетној роси ?
 ДЈЕВОЈЧИЦА: Сву нашу младост и скривене наде
 ДЈЕЧАК: Сву нашу радост душе нам младе,
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  Сву нашу срећу из сунчаних дана;
 ДЈЕЧАК: Све смо то примили из вашега длана.
 СВИ:  Ви сте нас училе како се на молитву руке склапају,како се са шапатом цвијећа побожне
          молитве стапају.Зато нек звјездано небо над стазама вашим отвори њедра,нек позлати
          свијетле видике и обзорја прољетна ведра.
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  И много још тога ми не бисмо знали:
 ДЈЕЧАК:  Да нема среће без капље горчине,
 ДЈЕВОЈЧИЦА: радости чисте без скривене туге,
 ДЈЕЧАК:  ни очаја без трачка ведрине.
 СВИ:  И нитко на овоме свијету није подметнуо сигурније раме под терет наших свакодневних
          брига,него што могу наше вољене маме.Зато бисмо хтјели данас-сви ми дјеца велика и
          мала,уз китицу прољетног цвијећа,рећи вам од срца  ХВАЛА!


Предоџба мајке

4 године: Моја мама може све!
8 година: Моја мама зна пуно тога! Доиста пуно тога!
12 година: Моја мама заправо и не зна баш све.
14 година: Наравно, мама о томе нема појма.
16 година: Мама? Безнадно је старомодна.
18 година: Она? Вријеме ју је прегазило!
25 година: Заправо, могла би нешто о томе знати.
35 година: Прије него што одлучимо, 'ајмо питати маму.
45 година: Питам се што мама мисли о томе…

65 година: Кад бих барем могла о томе разговарати с мамом…

Кад бих поновно могла одгајати своје дете, више бих бојала прстима, а мање упирала прстом.
Мање бих га исправљала, а више с њим везе успостављала.
Скинула бих поглед са сата, а више бацала поглед на њега.
Побринула бих се да мање знам, а да ми више буде стало.
Ишла бих на више излета и пуштала више змајева.
Престала бих изигравати озбиљност и озбиљно бих се играла.
Трчала бих кроз више поља и гледала у више звезда.
Више бих га грлила, а мање вукла.
Ређе бих била строга, а пуно бих му више тога признавала.
Најпре бих му градила самопоуздање, а касније кућу.
Мање бих га поучавала љубави према моћи, а више о моћи љубави.
Diane Loomans “Full Essteem Ahead”


    Поједини ученици у првом разреду тешко састављају задату ријеч у словарици. Растављања ријечи на гласове како би се могле написати, резултат су управо неусвојености предчиталачких вјештина. Родитељи би, ради уклањања дјететових тешкоћа, код куће требали свакодневно проводити кратке вјежбе. Најчешће у трајању највише десетак минута. Вјежбати обавезно кроз игру.

 ВЈЕЖБЕ

 1.      Вјежбе састављања ријечи од  гласова / синтеза ријечи /

    Родитељ изговара глас по глас  ријечи, а дијете треба препознати која је ријеч изговорена.
Примјер: Родитељ изговара с - л - о - н , с малим паузама између гласова, а дијете каже „ слон“. Уколико дијете не успијева саставити ријеч помаже му се тако да се два гласа изговарају у слогу, а два појединачно  / сл-о-н /
  Вјежбати треба најчешће на кратким  ријечима, двосложним(коса, рука, маче, лице, мост...) 
 
2.      Вјежбање растављања ријечи на гласове / двосложних ријечи /

 
    Задану двосложну ријеч  треба раставити на гласове говорећи „ глас по глас“. Корисно је да дијете у својој словарици саставља ту ријеч. Ако не може сложити слово по слово, можемо му помоћи тако да ријеч изговоримо по слоговима, након чега дијете слаже први, а затим и други слог. Након тога састављену ријеч дијете треба прочитати.
    Тек када је дијете у стању гласно анализирати једноставне двосложне ријечи , прелази се на једноставне тросложне ријечи ( ципела, ливада, гитара, колиба).


 3.      Вјежбе препознавања почетног и завршног гласа у ријечи

   Родитељ каже ријеч, нпр. зец, у којем дијете треба препознати почетни глас /з / , а затим смислити нову ријеч која почиње завршним гласом те ријечи / ц /. Игра се даље наставља тако што сада родитељ треба препознати почетни глас ријечи и казати нову ријеч која почиње завршним гласом претходне ријечи.

 Преузми   На слово на слово





Још на страници За будуће школарце



Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. 


Неколико кратких прича

Ради, па ћеш имати

Свети Сава путујући дође у једо село, где је, по своме обичају, поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи: "Вала, ове године биће велика неродица, – родиће, ама ће град све сатрти." И Свети Сава оде даље. Сад неки сељаци стану размишљати у себи: "Кад нам светитељ рече, да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати. А и зашто би сијали и мучили се, кад нећемо никакве вајде виђети, а оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе." А други ће опет: "Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати к'а и досле, па што Бог да". И заиста те године паде велики град и сатра многе усјеве. Они, који су били засијали к'а и досле, – богме, град сатр'о велики дио, али овдје мало, ондје мало, еле, они саберу толико, да се могу прехранити док стаса нови род. А онима, што нијесу ништа засијали, текло нешто старе хране, ал' не дотекло; те тако осташе без игдје ишта.
У том наиђе Свети Сава, па кад сазнаде шта су ови урадили, рећи ће им: "Ама браћо, ако сам вам казао, да ће бити града, нијесам вам казао да не радите, јер је опет све у божјој руци. – Ради, па ћеш имати!"


Свети Сава и удаваче


У старо време, кад су кроз народ свеци ишли удружи се Свети Сава са једним светитељем. Они су обилазили села и градове. Једном дођу у кућу веома богату. У кући била је удавача девојка добра, предусретљива, и сваком је била готова добро да учини. Девојка је путнике радо примала на конак. Шта је год имала најбоље, то им је за вечеру дала. Уморне путничке ноге опрала је и одмах им прострела душеке. Кад је зора сванула, дигла се девојка, спремила прекусак, забркала кафу и спремила воду у љегену да мусафири умију лице. Кад су из куће одлазили, рекне Свети Сава девојци: "Е, девојко, Бог ти црну срећу дао!" Девојка се изненади. Овај светац, друг Светог Саве, сав цепти од љутине, само не може пред девојком ништа да му каже.

Дођоше у једну другу кућу. Куцају а нико им не отвара. Свеци су већ хтели да пођу, али се доскора чу тресак по обору. Отвори им крмељива, поцепана и каљава девојка. Девојка им ништа не рече. Они дођоше код огњишта. Колико је девојка лена била, поче великом куком да дохваћа за госте троножне столице. "А де ти је мајка, девојко?" питао је Свети Сава. "Отишла је у чаршију да купи луча. Шта ви хоће моја мајка?" набусито говораше девојка. Видеше свеци да немају шта чекати и дигоше се да иду. На вратима од обора окрену се Свети Сава девојци и рече: "Е, девојко, Бог ти дао белу срећу!" И отидоше. Другар Светог Саве толико се наљутио, да више није хтео да иде са њим. Он му је почео да говори: "Ово ли ти је правда што је народу делиш! Оваквих праведника досада ко памти? Шта би требало да оној првој кажеш: Бог ти дао белу срећу, а ти црну; а овој црну, а ти рече белу. "Чекај још мало да изађемо изван села, па ћу ти казати зашто."

Кад су били у једном пољу сами, седоше да се одморе. Свети Саво почне да му говори: "Да сам казао оној доброј: "Бог ти дао белу срећу," а она онако добра и љубазна, они би се двоје осилили, па не би на небо ни на Бога погледали. Кандило у њиховој кући не би се никада упалило, а сиротиња никада не би се до врата смела приближити. Цео свет би им шер видео. А овако: она добра, а он зао, па зло и добро сносиће се. А оној другој да јој се зли друг даде, а она онако црна и јадна, онда би било црно без белога. Овако ће зло и добро да се подносе. Тако треба; нигде два добра, нигде два зла..."


Сава учи да се посте сриједа и петак

Идући Свети Сава путем пође до једне куће, гдје се у петак пече јање. Свети Сава искара укућане говорећи: "Зар у петак мрсите, па опет хоћете божје помиловање?" Домаћин му одговори: "Па што да не мрсимо, – данас није никакав пост"! Свети Сава одговори: "Треба да постиш сваку сриједу и петак. Сриједу у спомен, кад су Исуса издали, а петак у спомен смрти и распећа Исусова." Од тада се свукуд по правом хришћанлуку пости сриједа и петак.



Свети Сава благословио мајку Светог Василија

Пошао Свети Саво кроз Попово и нађе једну ђевојку, ђе захиће воду из густијерне. Он ће у ње заискати воде да се напије. Ђевојка, чим јој је Свети Саво воде заискао, испере суд којим је воду вадила, те му даде да пије. Пошто се Свети Саво напио воде, рече ђевојци: "Од тебе изашло чисто и пречисто тијело на овај свијет." Касније је та ђевојка постала мајка Светог Василија Острошког.


Химна Светом Сави
           
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас српски пастир Сава.  
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал‘ не спали славе,
Нити спомен Саве.

С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!

Здраво Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам                            
Тело Кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу
Светог оца Саву.

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Неколико представа о Светом Сави


Светосавска представа – Путовања Светог Саве


Више на 

Хор пева химну „Боже правде“ 
(На сцени је столица, нека мало лепша, која треба да представља престо Стефана првовенчаног. )
Наратор 1: Пред Вама је узбудљива, поучна и помало тужна прича о путовањима највећег српског Светитеља и просветитеља, принца и монаха. То није тек још једна прича о Светом Сави. То је путовање на које крећемо управо сада.

Наратор 2:
Ko рођене сестре црква и држава,
То беше у време кад Стефан и Сава,
Владаше заједно, мудро и поштено,
Tо два беху брата ал’ краљевство једно.
Дивљаху се људи и многи народи,
Како Божија рука српски народ води,
Тада Свети Сава одлучи да крене,
У град Јерусалим, све до Свете земље.

Трубадур: (држи трубу у руци .. два-тона дуне и узвикује) : Његово краљевско височанство, краљ Стефан Немањић Првовенчани! 
Стефан Првовенчани: (излази на сцену са војводом, полако и достојанствено седа на престо) Тешко свуда своме без својега. Мој млађи брат је много пута по мудрости био старији и од мене и од Вукана. Када смо ратовали ја и Вукан један против другога, једино Растко – овај мислим Сава је био способан да нас помири.
Војвода: Да није њега колико би само људи погинуло
Стефан Првовенчани: Ма он је заиста имао, и још увек има силу Божију у себи.
Војвода: А како то знаш?
Стефан Првовенчани: То се мој војводо једноставно осети. Као што знам ваздух који дишем тако знам и да његова молитва пред Богом вреди пуно.
Војвода: И у Византији га веома цене
Стефан Првовенчани: Неки страни владари га поштују више него мене, и више него што су поштовали нашег оца великог жупана Немању. А није што ми је брат него заиста заслужује и част и поштовање.
Војвода: Кад он није ту и на месец дана баш се осети. Људи некако постану другачији. Када он није ту почињу сукоби и свађе. Његова вештина да помири људе је стварно изванредна. (Сава улази на сцену) 
Стефан и војвода у глас: Помоз Бог Саво! 
Сава: Бог вам помог’o! Бог је највећи миротворац, ја се само помало угледам на Њега. 
Војвода: Читао сам и ја Свето Писмо али нисам никада успео да толико добро разумем као ти.
Сава: Бог свакоме даје да разуме колико је потребно. Мени се рецимо дешавало када читам из Светог Писма делове који говоре о Христу као да га видим на гори Таворској. Као да чујем плач Богородице када је Христос разапет. Као да видим радост на лицима апостола када је Христос васкрсао. 
Војвода: Твоја прича стварно помаже да више верујемо у Бога. Твоја проповед је заиста јака.



 Декупаж техника украшавања намјештаја, али и било којих других чврстих материјала доживјела је невјероватан повратак. Стара техника, која нам је дошла с Истока, постала је прави хит у свим домаћинствима.

Упознајте се и ви са овом феноменалном техником.






Упознајте се и ви са овом феноменалном техником.


Сарадња родитеља и школе.



                          











Још радова...





И новине пишу о Жељка Алексић Пантелић






Рад на часу - материјал за преузимање




Са ових сајтова можете послати писма. Више на...
http://www.pismodedamraza.rs/                                         www.minikes.rs                                             


Verovali ili ne: „Jingle bells“ („Zvončići“) nije novogodišnja pesma ali jeste prva koja je emitovana iz kosmosa


„Jingle bells“ („Zvončići“) je najpopularnija Božićna (kod nas novogodišnja) pesma na svetu iako se Božić u njoj uopšete ne spominje. Naprotiv, napisana je povodom Dana zahvalnosti. Takođe, „Jingle bells“ je prva pesma koja je emitovana iz kosmosa.
Čuvene „Zvončiće“ napisao je 1857. godine Džejms Lord Pierpont kao tematsku pesmu za proslavu Dana državnosti u  crkvi u gradu Savanaha u Džordžiji gde je radio kao svirač orgulja.
Pesma je prvobitno naslovljena kao “The One Horse Open Sleigh” („Jedan konj i otvorene sanke“) a „govorila“ je o avanturama jednog dečaka i devojčice koji su želeli da se provozaju sankama koje je vukao konj.
Polovinom septembra iste godine Pierpont je, uvidevši potencijal i popularnost svoje pesme, zaštitio svoja autorska prava i formalno postao njen vlasnik. Vernici i poštovaoci crkve iz Savanahe zamolili su ga da je na orguljama u crkvi izvete i za Božić što je i učinio te je, zahvaljujući tradiciji koja se nastavila i stvorila tokom godina postala Božićna pesma iako se Božić u njoj uopšte ne spominje.
Vremenom se pesma menjala, uključujući i naslov (Jingle bells) koji je promenjen dve godine kasnije a planetarnu slavu stekla je jedan vek kasnije kada ju je Frenk Sinatra uvrstio u svoj repertoar. Međutim, iako je bila poznata u celom svetu nije bila top hit kakav je danas a njime je postala izvođenjem u duetu Binga Krozbija i Andruz Sisters. Njihov snimak iz 1943. godine je jedan od najčešće puštanih snimaka tokom božićnih praznika.
Inače, autor pesme Džejms Pierpont, rođen je 1882. godine, U Bostonu, u muzičkoj porodici. Oženio se prilično rano i za trideset godina braka dobio je desetoro dece. Umro je 1893. godine.
Osim „planetarne“, ova pesma stekla je i „vasionsku“ slavu. U decembru 1965. godine ova pesma je emitovana iz kosmosa. Posada vasionskog broda Geminija 6, astronauti Tom Staford i Voli Skira  poslali su izveštaj Zemlji: “Vidimo objekat koji liči na satelit. Kreće se od severa ka jugu, verovatno u polarnoj orbiti, vidimo glavni modul i osam manjih pored njega. U glavnom modulu u lunarnoj orbiti je astronaut obučen u crveno odelo…” a potom su zapevali “Zvončiće” u pratnji usne harmonike i pravih zvončića koje su prokriumčarili u svemirski brod. Zvončići i usna harmonika na kojima je pesma odsvirana izloženi su u Smitsonijan nacionalnom avio muzeju u Vašingtonu kao prvi instrumenti na kojima je svirano u svemiru.
Napisao: Miroslav Bronzić

Laponija, zemlja Deda Mraza

Fenomen Deda Mraza je jedan je od retkih koji opstaje vekovima i koji  je zahvatio ceo svet. Štaviše, iz godine u godinu ovaj fenomen odnosno njegov glavni junak, dobroćudni sedobradi čikica Mraz postaje sve popularniji i prihvaćeniji čak i najudaljenijim zabitima belog sveta.
Postoje mnoge priče i legende o tome ko je ustvari i odakle je Deda Mraz. Svaka nordijska zemlja tvrdi da se postojbina Deda Mraza nalazi unutar njenih granica: Norvežani su uvereni da Deda Mraz „živi“ u mestu Drobak. U Danskoj se govori da Deda Mraz živi na Grenlandu (u blizini ostrva Umanaka). U Rusiji je zvanični dom Deda Mraza u mestu Veliki Ustjug. Kanadska Pošta, pak, tvrdi da se adresa Deda Mraza nalazi unutar teritorije koja je njena nadležnost, sa kućom čiji je poštanski kod -{H0H 0H0}-.
Amerikanci su otišli najdalje pa su jednom svom gradu na Aljasci nadenuli zvanično ime Nort Pol čime su potvrdili „znanu“ činjenicu da Deda Mraz živi na (u) Severnom polu. Tako je i ovaj grad postao turistička atrakcija poznata kao „Deda Mrazova kuća“. Pošta SAD-a koristi poštanski broj (ZIP kod) ovog grada 99705 kao svoj promotivni poštanski broj za Deda Mraza.
Međutim, globalno najprihvaćenija je teorija da on živi u Laponiji, pokrajini na severu Finske.
Zabluda je, kažu Finci, da Deda Mraz  živi na severnom polu a i svi znamo da gore na „nultoj tački“ baš niko ne živi... Tačno je da živi „u blizini Severnog pola“. Manje ili više, oko 2.000 km odande :), u Laponiji.
U pitanju je dobro poznato Deda Mrazovo selo (zabavni park) u blizini grada Rovaniemi, glavnog grada provincije Laponije (Lapland).
Deda Mrazovo selo je smešteno na samoj polarnoj granici (na rubu Arktičkog kruga) a Finci ga zovu "Vrata Laponije".
Selo Deda Mraza, zahvaljujući svojoj poziciji na polarnoj granici, ima vrlo neobične klimatske uslove i atmosferu koja je gotovo nestvarna. Tamo sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula.
Zahvaljujući geografskoj poziciji bliskoj Severnom polu, osim „belih noći“, tamo se minimum 200 dana u toku godine odigrava mistična „igra svetlosti“ što je ustvari fenomen spektra nebeske svetlosti koja treperi u snopovima zelenih, plavih, purpurnih, grimiznih, crvenih i ljubičastih nijansi. U davna vremena se verovalo, a danas kazuje legenda, da ovu svetlost prave lisice koje svojim repovima udaraju po snegu i tako prave varnice.
Osim svetlosti i atmosfere koju ona stvara, Selo Deda Mraza je okružeo i mističnim gustim šumama, ledenom tj. zaleđenom rekom i čuvenom „Ušatom planinom“ Korvatunturi koja svojim izgledom podseća na vrh glave sa dva ogromna uva pomoću kojih, prema nekoj od tamošnjih legendi, Deda Mraz može da čuje želje dece iz celog sveta.
Ovde, u spiljama i pećinama Laponije, duboko pod zemljom se, prema legendama, nalaze i radionice u kojima Deda Mrazovi pomoćnici: patuljci i vilenjaci, tokom cele godine prave igračke koje će Deda Mraz podeliti uoči Nove godine ili Božića, kako gde.
Osim „Igre svetlosti“, „Belih noći“, „ponoćnog sunca“ te čarobnih severnih gustih šuma i „ušate planine“, za Laponiju su karakteristični i prizori krda irvasa i čopora sibirskih haskija. U Selu Deda Mraza i njegovoj okolini irvasi i haskiji vuku sanke Deda Mraza a posetioci uživaju u gotovo nestvarnim prizorima.
Naročita atrakcija je, kada se nađete u Deda Mrazovom selu, odlazak na rub  arktičkog kruga tj. prelazak „polarne granice“ jer, kažu „ tada prelazite s kraja sveta na njegov početak“.
Samo selo Deda Mraza je tek fenomen za sebe. Sagrađeno je u laponskom etno stilu po projektu finskog udruženja arhitekata „Arrak Group“ sa drvenim kućicama – brvnarama. Selo je posebno dekorisano hiljadama svetlucavih lampiončića, zvončićima i praporcima koji kreiraju tj. dodatno pojačavaju praznični ugođaj.
U selu se nalazi i čuvena kancelarija Deda Mraza u kojoj uvek možete da potražite pravog pravcatog Deda Mraza. U selu se, takođe, nalazi i pošta u koju stižu hiljade pisama dece iz celog sveta. Deda Mraz u svojoj kancelariji odgovara na ova pisma i prima posetioce koji mogu da mu sednu u krilo i šapnu svoje novogodišnje želje.