twitter
rss

Почеле су припреме за приредбу поводом Нове године.










ПЕСМЕ - музика
преузимање










Игроказ








Рад на часу - материјал за преузимање




Са ових сајтова можете послати писма. Више на...
http://www.pismodedamraza.rs/                                         www.minikes.rs                                             


Verovali ili ne: „Jingle bells“ („Zvončići“) nije novogodišnja pesma ali jeste prva koja je emitovana iz kosmosa


„Jingle bells“ („Zvončići“) je najpopularnija Božićna (kod nas novogodišnja) pesma na svetu iako se Božić u njoj uopšete ne spominje. Naprotiv, napisana je povodom Dana zahvalnosti. Takođe, „Jingle bells“ je prva pesma koja je emitovana iz kosmosa.
Čuvene „Zvončiće“ napisao je 1857. godine Džejms Lord Pierpont kao tematsku pesmu za proslavu Dana državnosti u  crkvi u gradu Savanaha u Džordžiji gde je radio kao svirač orgulja.
Pesma je prvobitno naslovljena kao “The One Horse Open Sleigh” („Jedan konj i otvorene sanke“) a „govorila“ je o avanturama jednog dečaka i devojčice koji su želeli da se provozaju sankama koje je vukao konj.
Polovinom septembra iste godine Pierpont je, uvidevši potencijal i popularnost svoje pesme, zaštitio svoja autorska prava i formalno postao njen vlasnik. Vernici i poštovaoci crkve iz Savanahe zamolili su ga da je na orguljama u crkvi izvete i za Božić što je i učinio te je, zahvaljujući tradiciji koja se nastavila i stvorila tokom godina postala Božićna pesma iako se Božić u njoj uopšte ne spominje.
Vremenom se pesma menjala, uključujući i naslov (Jingle bells) koji je promenjen dve godine kasnije a planetarnu slavu stekla je jedan vek kasnije kada ju je Frenk Sinatra uvrstio u svoj repertoar. Međutim, iako je bila poznata u celom svetu nije bila top hit kakav je danas a njime je postala izvođenjem u duetu Binga Krozbija i Andruz Sisters. Njihov snimak iz 1943. godine je jedan od najčešće puštanih snimaka tokom božićnih praznika.
Inače, autor pesme Džejms Pierpont, rođen je 1882. godine, U Bostonu, u muzičkoj porodici. Oženio se prilično rano i za trideset godina braka dobio je desetoro dece. Umro je 1893. godine.
Osim „planetarne“, ova pesma stekla je i „vasionsku“ slavu. U decembru 1965. godine ova pesma je emitovana iz kosmosa. Posada vasionskog broda Geminija 6, astronauti Tom Staford i Voli Skira  poslali su izveštaj Zemlji: “Vidimo objekat koji liči na satelit. Kreće se od severa ka jugu, verovatno u polarnoj orbiti, vidimo glavni modul i osam manjih pored njega. U glavnom modulu u lunarnoj orbiti je astronaut obučen u crveno odelo…” a potom su zapevali “Zvončiće” u pratnji usne harmonike i pravih zvončića koje su prokriumčarili u svemirski brod. Zvončići i usna harmonika na kojima je pesma odsvirana izloženi su u Smitsonijan nacionalnom avio muzeju u Vašingtonu kao prvi instrumenti na kojima je svirano u svemiru.
Napisao: Miroslav Bronzić

Laponija, zemlja Deda Mraza

Fenomen Deda Mraza je jedan je od retkih koji opstaje vekovima i koji  je zahvatio ceo svet. Štaviše, iz godine u godinu ovaj fenomen odnosno njegov glavni junak, dobroćudni sedobradi čikica Mraz postaje sve popularniji i prihvaćeniji čak i najudaljenijim zabitima belog sveta.
Postoje mnoge priče i legende o tome ko je ustvari i odakle je Deda Mraz. Svaka nordijska zemlja tvrdi da se postojbina Deda Mraza nalazi unutar njenih granica: Norvežani su uvereni da Deda Mraz „živi“ u mestu Drobak. U Danskoj se govori da Deda Mraz živi na Grenlandu (u blizini ostrva Umanaka). U Rusiji je zvanični dom Deda Mraza u mestu Veliki Ustjug. Kanadska Pošta, pak, tvrdi da se adresa Deda Mraza nalazi unutar teritorije koja je njena nadležnost, sa kućom čiji je poštanski kod -{H0H 0H0}-.
Amerikanci su otišli najdalje pa su jednom svom gradu na Aljasci nadenuli zvanično ime Nort Pol čime su potvrdili „znanu“ činjenicu da Deda Mraz živi na (u) Severnom polu. Tako je i ovaj grad postao turistička atrakcija poznata kao „Deda Mrazova kuća“. Pošta SAD-a koristi poštanski broj (ZIP kod) ovog grada 99705 kao svoj promotivni poštanski broj za Deda Mraza.
Međutim, globalno najprihvaćenija je teorija da on živi u Laponiji, pokrajini na severu Finske.
Zabluda je, kažu Finci, da Deda Mraz  živi na severnom polu a i svi znamo da gore na „nultoj tački“ baš niko ne živi... Tačno je da živi „u blizini Severnog pola“. Manje ili više, oko 2.000 km odande :), u Laponiji.
U pitanju je dobro poznato Deda Mrazovo selo (zabavni park) u blizini grada Rovaniemi, glavnog grada provincije Laponije (Lapland).
Deda Mrazovo selo je smešteno na samoj polarnoj granici (na rubu Arktičkog kruga) a Finci ga zovu "Vrata Laponije".
Selo Deda Mraza, zahvaljujući svojoj poziciji na polarnoj granici, ima vrlo neobične klimatske uslove i atmosferu koja je gotovo nestvarna. Tamo sunce zimi ne izlazi barem jedan dan, a leti barem jedan dan ne zalazi. Polarna noć tamo traje gotovo mesec dana, od sredine decembra do početka januara, dok leti sunce ne zalazi od sredine juna do početka jula.
Zahvaljujući geografskoj poziciji bliskoj Severnom polu, osim „belih noći“, tamo se minimum 200 dana u toku godine odigrava mistična „igra svetlosti“ što je ustvari fenomen spektra nebeske svetlosti koja treperi u snopovima zelenih, plavih, purpurnih, grimiznih, crvenih i ljubičastih nijansi. U davna vremena se verovalo, a danas kazuje legenda, da ovu svetlost prave lisice koje svojim repovima udaraju po snegu i tako prave varnice.
Osim svetlosti i atmosfere koju ona stvara, Selo Deda Mraza je okružeo i mističnim gustim šumama, ledenom tj. zaleđenom rekom i čuvenom „Ušatom planinom“ Korvatunturi koja svojim izgledom podseća na vrh glave sa dva ogromna uva pomoću kojih, prema nekoj od tamošnjih legendi, Deda Mraz može da čuje želje dece iz celog sveta.
Ovde, u spiljama i pećinama Laponije, duboko pod zemljom se, prema legendama, nalaze i radionice u kojima Deda Mrazovi pomoćnici: patuljci i vilenjaci, tokom cele godine prave igračke koje će Deda Mraz podeliti uoči Nove godine ili Božića, kako gde.
Osim „Igre svetlosti“, „Belih noći“, „ponoćnog sunca“ te čarobnih severnih gustih šuma i „ušate planine“, za Laponiju su karakteristični i prizori krda irvasa i čopora sibirskih haskija. U Selu Deda Mraza i njegovoj okolini irvasi i haskiji vuku sanke Deda Mraza a posetioci uživaju u gotovo nestvarnim prizorima.
Naročita atrakcija je, kada se nađete u Deda Mrazovom selu, odlazak na rub  arktičkog kruga tj. prelazak „polarne granice“ jer, kažu „ tada prelazite s kraja sveta na njegov početak“.
Samo selo Deda Mraza je tek fenomen za sebe. Sagrađeno je u laponskom etno stilu po projektu finskog udruženja arhitekata „Arrak Group“ sa drvenim kućicama – brvnarama. Selo je posebno dekorisano hiljadama svetlucavih lampiončića, zvončićima i praporcima koji kreiraju tj. dodatno pojačavaju praznični ugođaj.
U selu se nalazi i čuvena kancelarija Deda Mraza u kojoj uvek možete da potražite pravog pravcatog Deda Mraza. U selu se, takođe, nalazi i pošta u koju stižu hiljade pisama dece iz celog sveta. Deda Mraz u svojoj kancelariji odgovara na ova pisma i prima posetioce koji mogu da mu sednu u krilo i šapnu svoje novogodišnje želje.




Често када ученици раде у групама, ипак не сарађују сви. Будите мало *препреденији* и дајте сваком ученику по један задатак који морају прочитати осталима и заједно га ријешити. 
















































Замислите Душан Радовић
Математички изрази