twitter
rss


Често када ученици раде у групама, ипак не сарађују сви. Будите мало *препреденији* и дајте сваком ученику по један задатак који морају прочитати осталима и заједно га ријешити. 
















































Замислите Душан Радовић
Математички изрази

Ускоро ће Васкрс, а ми смо припремили радионицу за наше баке и деке.



video

video

video



Рецитације, музика и представе зе 8. март. Ово су неке које бих издвојила. 

Мама

Чије те руке најбоље греју,
чије се усне најлепше смеју?
Чије те сузе највише боле,
чије те очи највише воле?
Ко те лечи кад боли те глава,
ставља у кревет кад ти се спава,
чарапе крпи и ручак спрема,
чаролију прави и кад је нема.

Увек је ту када ти треба
хвали и мази, диже до неба,
светло пали када је тама,
та је особа, наравно мама.

Мама је сунце које те греје,
њено се лице љубављу смеје,
њена је рука водиља теби,
мама је једна, мењао је не би.


Моја мама

Од свих добрих мама које постоје
верујем да нема боље до моје.
Свиђа ми се како се осмехује
када ме на вратима дочекује,
када ми с прозора на поздрав маше,
скупа кад певамо песмице наше.
Она увек седи на кревету мом
док ноћу блеште муње и пуца гром.
Волим када ме љуби и милује,
а у болести предано негује.
Све што за мене чини-добро је, знам,
зато јој љубав љубављу узвраћам.
Изнова ме задивљује спознаја
да смо се сретно нашле мама и ја.

Како се може штедети мама


Кад играш се, играш,
па сам играчке спремиш,
ти своју маму, заправо, штедиш.

Кад се сам почешљаш,
сам умијеш лице,
ти штедиш мамине јутарње живце.

И кад за школу
сам спремаш ствари,
ти своју маму штедиш уствари.

Кад ципеле и хлаче
чуваш од блата,
ти мами уштедиш два добра сата.

Кад књиге и торбу
држиш у реду,
ти мами уштедиш плаћу једну.

Једино за маму
љубав не штеди,
јер љубав давати
једино вриједи.





Најљепша мама на свијету



У задаћама
су мајке
као из бајке:
благе и миле
попут свиле,
њежне и фине
као балерине.
Загрле тату,
Смијеше се брату,
Немају жуте минуте
И никад се не љуте.

Но моја мама
Није фина дама.
Не иде на скијање
Јер штеди за гријање
И јури на све стране
Да нам уљепша дане.
Гласно се смије
И ништа јој тешко није
(једино је јадна
Кад је субота радна)
Не занима ју мода,
Мало неспретно хода
И требала би на дијету-
Али мени је ипак
Најљепша мама на свијету.


Хвала вам маме
ДЈЕВОЈЧИЦА: Вама које сте нам даровале живот.
 ДЈЕЧАК:  Које сте нам своју срећу дале,
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  Које сте нам испричале многу причу,
 ДЈЕЧАК: Које сте с нама и плакати знале...
 СВИ:  Хтјели бисмо данас сви ми дјеца велика и мала,уз букет прољетног цвијећа,рећи вам од
          срца -  ХВАЛА
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  Ал  празне су,слабе и најљепше ријечи ко жедној земљи капљица кише.
 ДЈЕЧАК: За вашу љубав укоре и шибе ми смо вам дужни далеко више.
 СВИ:  Ал што да вам дамо за многе сребрене нити у коси,за јецаје тихе из бесаних ноћи,за
          сузе скрите у прољетној роси ?
 ДЈЕВОЈЧИЦА: Сву нашу младост и скривене наде
 ДЈЕЧАК: Сву нашу радост душе нам младе,
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  Сву нашу срећу из сунчаних дана;
 ДЈЕЧАК: Све смо то примили из вашега длана.
 СВИ:  Ви сте нас училе како се на молитву руке склапају,како се са шапатом цвијећа побожне
          молитве стапају.Зато нек звјездано небо над стазама вашим отвори њедра,нек позлати
          свијетле видике и обзорја прољетна ведра.
 ДЈЕВОЈЧИЦА:  И много још тога ми не бисмо знали:
 ДЈЕЧАК:  Да нема среће без капље горчине,
 ДЈЕВОЈЧИЦА: радости чисте без скривене туге,
 ДЈЕЧАК:  ни очаја без трачка ведрине.
 СВИ:  И нитко на овоме свијету није подметнуо сигурније раме под терет наших свакодневних
          брига,него што могу наше вољене маме.Зато бисмо хтјели данас-сви ми дјеца велика и
          мала,уз китицу прољетног цвијећа,рећи вам од срца  ХВАЛА!


Предоџба мајке

4 године: Моја мама може све!
8 година: Моја мама зна пуно тога! Доиста пуно тога!
12 година: Моја мама заправо и не зна баш све.
14 година: Наравно, мама о томе нема појма.
16 година: Мама? Безнадно је старомодна.
18 година: Она? Вријеме ју је прегазило!
25 година: Заправо, могла би нешто о томе знати.
35 година: Прије него што одлучимо, 'ајмо питати маму.
45 година: Питам се што мама мисли о томе…

65 година: Кад бих барем могла о томе разговарати с мамом…

Кад бих поновно могла одгајати своје дете, више бих бојала прстима, а мање упирала прстом.
Мање бих га исправљала, а више с њим везе успостављала.
Скинула бих поглед са сата, а више бацала поглед на њега.
Побринула бих се да мање знам, а да ми више буде стало.
Ишла бих на више излета и пуштала више змајева.
Престала бих изигравати озбиљност и озбиљно бих се играла.
Трчала бих кроз више поља и гледала у више звезда.
Више бих га грлила, а мање вукла.
Ређе бих била строга, а пуно бих му више тога признавала.
Најпре бих му градила самопоуздање, а касније кућу.
Мање бих га поучавала љубави према моћи, а више о моћи љубави.
Diane Loomans “Full Essteem Ahead”


    Поједини ученици у првом разреду тешко састављају задату ријеч у словарици. Растављања ријечи на гласове како би се могле написати, резултат су управо неусвојености предчиталачких вјештина. Родитељи би, ради уклањања дјететових тешкоћа, код куће требали свакодневно проводити кратке вјежбе. Најчешће у трајању највише десетак минута. Вјежбати обавезно кроз игру.

 ВЈЕЖБЕ

 1.      Вјежбе састављања ријечи од  гласова / синтеза ријечи /

    Родитељ изговара глас по глас  ријечи, а дијете треба препознати која је ријеч изговорена.
Примјер: Родитељ изговара с - л - о - н , с малим паузама између гласова, а дијете каже „ слон“. Уколико дијете не успијева саставити ријеч помаже му се тако да се два гласа изговарају у слогу, а два појединачно  / сл-о-н /
  Вјежбати треба најчешће на кратким  ријечима, двосложним(коса, рука, маче, лице, мост...) 
 
2.      Вјежбање растављања ријечи на гласове / двосложних ријечи /

 
    Задану двосложну ријеч  треба раставити на гласове говорећи „ глас по глас“. Корисно је да дијете у својој словарици саставља ту ријеч. Ако не може сложити слово по слово, можемо му помоћи тако да ријеч изговоримо по слоговима, након чега дијете слаже први, а затим и други слог. Након тога састављену ријеч дијете треба прочитати.
    Тек када је дијете у стању гласно анализирати једноставне двосложне ријечи , прелази се на једноставне тросложне ријечи ( ципела, ливада, гитара, колиба).


 3.      Вјежбе препознавања почетног и завршног гласа у ријечи

   Родитељ каже ријеч, нпр. зец, у којем дијете треба препознати почетни глас /з / , а затим смислити нову ријеч која почиње завршним гласом те ријечи / ц /. Игра се даље наставља тако што сада родитељ треба препознати почетни глас ријечи и казати нову ријеч која почиње завршним гласом претходне ријечи.

 Преузми   На слово на слово





Још на страници За будуће школарце



Свети Сава (световно име Растко, монашко име Сава; рођен око 1175. године у Расу, умро 14. јануара 1236. у Трнову, Бугарско царство) је био најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање, светогорски монах, јеромонах и архимандрит Студенице, први архиепископ аутокефалне Српске архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник. Широко се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје, а Српска православна црква га слави као свеца. 


Неколико кратких прича

Ради, па ћеш имати

Свети Сава путујући дође у једо село, где је, по своме обичају, поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи: "Вала, ове године биће велика неродица, – родиће, ама ће град све сатрти." И Свети Сава оде даље. Сад неки сељаци стану размишљати у себи: "Кад нам светитељ рече, да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати. А и зашто би сијали и мучили се, кад нећемо никакве вајде виђети, а оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе." А други ће опет: "Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати к'а и досле, па што Бог да". И заиста те године паде велики град и сатра многе усјеве. Они, који су били засијали к'а и досле, – богме, град сатр'о велики дио, али овдје мало, ондје мало, еле, они саберу толико, да се могу прехранити док стаса нови род. А онима, што нијесу ништа засијали, текло нешто старе хране, ал' не дотекло; те тако осташе без игдје ишта.
У том наиђе Свети Сава, па кад сазнаде шта су ови урадили, рећи ће им: "Ама браћо, ако сам вам казао, да ће бити града, нијесам вам казао да не радите, јер је опет све у божјој руци. – Ради, па ћеш имати!"


Свети Сава и удаваче


У старо време, кад су кроз народ свеци ишли удружи се Свети Сава са једним светитељем. Они су обилазили села и градове. Једном дођу у кућу веома богату. У кући била је удавача девојка добра, предусретљива, и сваком је била готова добро да учини. Девојка је путнике радо примала на конак. Шта је год имала најбоље, то им је за вечеру дала. Уморне путничке ноге опрала је и одмах им прострела душеке. Кад је зора сванула, дигла се девојка, спремила прекусак, забркала кафу и спремила воду у љегену да мусафири умију лице. Кад су из куће одлазили, рекне Свети Сава девојци: "Е, девојко, Бог ти црну срећу дао!" Девојка се изненади. Овај светац, друг Светог Саве, сав цепти од љутине, само не може пред девојком ништа да му каже.

Дођоше у једну другу кућу. Куцају а нико им не отвара. Свеци су већ хтели да пођу, али се доскора чу тресак по обору. Отвори им крмељива, поцепана и каљава девојка. Девојка им ништа не рече. Они дођоше код огњишта. Колико је девојка лена била, поче великом куком да дохваћа за госте троножне столице. "А де ти је мајка, девојко?" питао је Свети Сава. "Отишла је у чаршију да купи луча. Шта ви хоће моја мајка?" набусито говораше девојка. Видеше свеци да немају шта чекати и дигоше се да иду. На вратима од обора окрену се Свети Сава девојци и рече: "Е, девојко, Бог ти дао белу срећу!" И отидоше. Другар Светог Саве толико се наљутио, да више није хтео да иде са њим. Он му је почео да говори: "Ово ли ти је правда што је народу делиш! Оваквих праведника досада ко памти? Шта би требало да оној првој кажеш: Бог ти дао белу срећу, а ти црну; а овој црну, а ти рече белу. "Чекај још мало да изађемо изван села, па ћу ти казати зашто."

Кад су били у једном пољу сами, седоше да се одморе. Свети Саво почне да му говори: "Да сам казао оној доброј: "Бог ти дао белу срећу," а она онако добра и љубазна, они би се двоје осилили, па не би на небо ни на Бога погледали. Кандило у њиховој кући не би се никада упалило, а сиротиња никада не би се до врата смела приближити. Цео свет би им шер видео. А овако: она добра, а он зао, па зло и добро сносиће се. А оној другој да јој се зли друг даде, а она онако црна и јадна, онда би било црно без белога. Овако ће зло и добро да се подносе. Тако треба; нигде два добра, нигде два зла..."


Сава учи да се посте сриједа и петак

Идући Свети Сава путем пође до једне куће, гдје се у петак пече јање. Свети Сава искара укућане говорећи: "Зар у петак мрсите, па опет хоћете божје помиловање?" Домаћин му одговори: "Па што да не мрсимо, – данас није никакав пост"! Свети Сава одговори: "Треба да постиш сваку сриједу и петак. Сриједу у спомен, кад су Исуса издали, а петак у спомен смрти и распећа Исусова." Од тада се свукуд по правом хришћанлуку пости сриједа и петак.



Свети Сава благословио мајку Светог Василија

Пошао Свети Саво кроз Попово и нађе једну ђевојку, ђе захиће воду из густијерне. Он ће у ње заискати воде да се напије. Ђевојка, чим јој је Свети Саво воде заискао, испере суд којим је воду вадила, те му даде да пије. Пошто се Свети Саво напио воде, рече ђевојци: "Од тебе изашло чисто и пречисто тијело на овај свијет." Касније је та ђевојка постала мајка Светог Василија Острошког.


Химна Светом Сави
           
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас српски пастир Сава.  
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал‘ не спали славе,
Нити спомен Саве.

С неба шаље благослов
Свети отац Сава;
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву српску славу,
Пред престолом Творца!

Здраво Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам                            
Тело Кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу
Светог оца Саву.

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Неколико представа о Светом Сави


Светосавска представа – Путовања Светог Саве


Више на 

Хор пева химну „Боже правде“ 
(На сцени је столица, нека мало лепша, која треба да представља престо Стефана првовенчаног. )
Наратор 1: Пред Вама је узбудљива, поучна и помало тужна прича о путовањима највећег српског Светитеља и просветитеља, принца и монаха. То није тек још једна прича о Светом Сави. То је путовање на које крећемо управо сада.

Наратор 2:
Ko рођене сестре црква и држава,
То беше у време кад Стефан и Сава,
Владаше заједно, мудро и поштено,
Tо два беху брата ал’ краљевство једно.
Дивљаху се људи и многи народи,
Како Божија рука српски народ води,
Тада Свети Сава одлучи да крене,
У град Јерусалим, све до Свете земље.

Трубадур: (држи трубу у руци .. два-тона дуне и узвикује) : Његово краљевско височанство, краљ Стефан Немањић Првовенчани! 
Стефан Првовенчани: (излази на сцену са војводом, полако и достојанствено седа на престо) Тешко свуда своме без својега. Мој млађи брат је много пута по мудрости био старији и од мене и од Вукана. Када смо ратовали ја и Вукан један против другога, једино Растко – овај мислим Сава је био способан да нас помири.
Војвода: Да није њега колико би само људи погинуло
Стефан Првовенчани: Ма он је заиста имао, и још увек има силу Божију у себи.
Војвода: А како то знаш?
Стефан Првовенчани: То се мој војводо једноставно осети. Као што знам ваздух који дишем тако знам и да његова молитва пред Богом вреди пуно.
Војвода: И у Византији га веома цене
Стефан Првовенчани: Неки страни владари га поштују више него мене, и више него што су поштовали нашег оца великог жупана Немању. А није што ми је брат него заиста заслужује и част и поштовање.
Војвода: Кад он није ту и на месец дана баш се осети. Људи некако постану другачији. Када он није ту почињу сукоби и свађе. Његова вештина да помири људе је стварно изванредна. (Сава улази на сцену) 
Стефан и војвода у глас: Помоз Бог Саво! 
Сава: Бог вам помог’o! Бог је највећи миротворац, ја се само помало угледам на Њега. 
Војвода: Читао сам и ја Свето Писмо али нисам никада успео да толико добро разумем као ти.
Сава: Бог свакоме даје да разуме колико је потребно. Мени се рецимо дешавало када читам из Светог Писма делове који говоре о Христу као да га видим на гори Таворској. Као да чујем плач Богородице када је Христос разапет. Као да видим радост на лицима апостола када је Христос васкрсао. 
Војвода: Твоја прича стварно помаже да више верујемо у Бога. Твоја проповед је заиста јака.



 Декупаж техника украшавања намјештаја, али и било којих других чврстих материјала доживјела је невјероватан повратак. Стара техника, која нам је дошла с Истока, постала је прави хит у свим домаћинствима.

Упознајте се и ви са овом феноменалном техником.






Упознајте се и ви са овом феноменалном техником.


Сарадња родитеља и школе.



                          











Још радова...





И новине пишу о Жељка Алексић Пантелић